ODA DRVETU

[ARCADIA]

OTELI MI DRVO...

Godinama mi je bilo utočište
znalo je svaku moju bol
Godinama mi je bilo dom
znalo je svaki moj smijeh

Toliko uspomena...
ispijenih piva i popušenih pljugi
na drvetu tom...

Nema ga više...
otela ga gamad, u euforiji
proljetnog čišćenja Maksimira

Vratite mi drvo...

[jabooka]

Ajd gledaj to s veselije strane....mozda je bilo trulo..... pa budi sretna da te prilikom opijanja i pljuganja nije puklo po glavi

naci ces vec neko drugo pristojno drvo.

[Hidden_soul]

Ajde, ne biti bas tako senzitivna, postoje jos mnoge druge pizdarije u zivotu za koje se mozes vezat, a nece ih odnijet u proljetnim ciscenjima Maksimira.
Inace, podsjeti me na onu pricu Buldozer pred jabukom iz osnovoskolskih dana, hehe. Bude dobro, ajde ajde, ubuduce se vezi za borove

[ARCADIA]

to je bilo posebno drvo...i takvo drvo majka priroda ne rađa dvaput
i nikad moje drvo ne bi dozvolilo da mi nekaj padne na glavu
ne vežem se ja lako,ali ono mi se uvuklo pod kožu i sad ću umrijet bez njega...di ću čitat,di ću pušit...jebalo ih čišćenje.nisu ga trebali maknut imalo je još bar 5 života u sebi...idem pisat dopis da ga vrate

[shank]

buraz,napiši ti njima koliko uspomena te veže za to drvo pa ga možda i dobiješ.....i onda si ga lijepo pikni u stan pa nećeš morat šepsat do maksimira

[jabooka]

iskopaj rupu duboku pet metara....nasadi ga u rupu...podboltaj s ciglama.....sjedni, nasloni se i cekaj da istrune.... i pretvori se u prah....zauvjek

[ARCADIA]

odjebi...patim

[jabooka]

znam da sada patiš....ali vjeruj mi proći će.

[mala_od]

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako ko noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?
Dal je to znao onaj ko ga je dubio?

Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Dal nas je ista kiša mlađane zalila?
Ko mu je grane kreso, mati ga njegova?
Čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obišo, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena... da znam?

Za tvoje drvo

[ARCADIA]

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako ko noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?
Dal je to znao onaj ko ga je dubio?

Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Dal nas je ista kiša mlađane zalila?
Ko mu je grane kreso, mati ga njegova?
Čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obišo, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena... da znam?

Za tvoje drvo

kad mi žena da rastavu hoćeš li ti biti moja cura...nikad nitko nije tako prihvatio moje drvo

[mala_od]

kad mi žena da rastavu hoćeš li ti biti moja cura...nikad nitko nije tako prihvatio moje drvo

tebe ostavi tvoja...mene ostavi moja...i onda cemo moci zasaditi nase drvo

[fajtericaa]

nemoram ja rec da sam procitala "oda krevetu"
to bi mi bilo nekako draze...al ok.
znam ja kak je kad volis drvo.
paq ti ga smaknu.
gadovi.
ne trazis puno od zivota a oni ti i ono malo sto imas uzmu.
fuj ih bilo.
imas moje rame za plakanje...

[CroWolf]

salutations to the Tree... *šmrc*

[jabooka]

tamo davnih 70-tih ili 80-tih.....svaki upravo vjencani par dobio je ili posadio drvo u parku mladenaca
Barem mislim da je tako bilo......

[gia-84]

ajme, tako mi je zao sto su ti uklonili drvo, razumijem....
ja isto iman svoje drvo, tj..zajedno s svojin best frendom..znam sto to znaci i sto ti pruza...bas mi je zao....

[ARCADIA]

@fajterica: zavaljujem na ramenu "u krevetu" ili sam ja to krivo shvatio drvo je drvo a ja sam drven i ponosim se s tim
@mala_od: mi bumo posadili spomenik,trajat će vječno
@crowolf: :respect:
@gia dalmoshica: imaš drvo? pazi na njega...meni je sad žao kaj sam bio lijen i nisam svoje posjećivao tijekom zime
a za ove kaj buju odmah osjetile poriv za raznoraznim proljewima...talk to the hand

[Hidden_soul]

"Ptico, ocvrkutala si pjesmu s moga ramena,
nemoj brinut se za trag, za jednu ljubav druga nije zamjena"


ahh jesam romanticna u vraziju mater, moram prestat ucit i toliko spavat

No da... samo sam ti htjela reci da se ne brines, jer tvoje drve nijedno vise nece zamijenit i uvijek ce ti ga biti zao, i nikada nikog voljet neces ko to svoje drvo, i vjecno ce te bolit i bit ces tuzna svaki put kad u proljece drvece procvjeta, i tako... :D:D

Optimizam mi nije jaca strana

[ARCADIA]

tak će i bit...amen