Character je napisao/la: Xavier Dolan
to nije redatelj, to je hipster. prezirem ovu generaciju klinaca koja se izdrkava i skrnavi film kao umetnost.
Darren Aronofsky -
...
kao i za sve, tako i za filmove I've got high standards
, and that's a blessing (and a curse). lol
i bitno mi je ko ih radi. dobro da nisi stavila "Najdrazih 5" ili "Najdrazih 10" ili tako nesto. nista ti ne bih napisala.
Leone - kako rece koleginica Sasha gore za Quentina
Obožavam njegove scenarije i korištenje glazbe. well, that's true, ali drazi mi je majstor od kojeg je pek'o zanat, covek koji je napravio jedan od najsavrsenijih spojeva muzike i rezije (Once upon a time in the West).
Hitchcock - osecam se nedoraslo da piskaram o njemu. fetish. samo gledaj
u dva najiskrenija filmska stvaraoca bez premca ubrajam tek jednog zivuceg
Lars von Trier - definitivno najveci ludak danasnjice. zajebant. o tome koliko su mu genijalni filmovi je izlisno da govorim jer sam nestrucna ali pricamo o necemu sto je fikcija a sto te toliko protrese i izmanipulise emocijama da osecas nepodnosljivu muku i patnju do te mere da u tome uzivas. ono sto me privlaci kod njega jeste ta neka nota samodopadljivosti i arogancije koja se oseti. i zlokobnosti. ako ti bude dosadan, preskoci. nije za tebe i to je to.
a drugi je, naravno, Kubrick - sto je smesno jer bi on na ovoj listi trebao ici prvi. iznad svih je!
Gaspar Noe - on ti snima sustinski slicne filmove kao Trier ali je estetika skroz drukcija.
a dobro, tu je i QT - zanimljiviji mi je bio nekada kao najsveziji talenat koji se pojavio 90-ih ali i dalje me odusevljava. ono sto mene zadivljuje je posebna narativna struktura tih filmova, konotacije pop kulture, mada i stvari dopadljive svakom drugom mediokritetu i "fanu"- senzacionalno zabavni filmovi puni akcije, nasilja i brutalnosti, borilacke vestine itd.
Altman - revolucionar ciji su radovi izmenili puno toga u kinematografiji. ali mozda te to ne zanima.
meni je posebno drag uprkos promasajima (Popeye, Pret-A-Porter). covek je snimio MASH, Nashville, Shortcuts, genijalne satire i najvernije oslikao hroniku americkog nacina zivota. to je pravi majstor viseslojnih zapleta i paralelnih radnji
Braca Wachowski (zapravo sada brat i sestra
) - fetish br. 2
Sam Peckinpah - kvintesencijalni old skul. jedna rec! a to su tri "A wild bunch"
Spike Jonze - malo pomeram granice teme i na red. video spotova (fantasticnih, btw), ali zauvek me osvojio onim zacudnim svetom u Being J. Malkovich)
kad pomenem njega dobijem zelju da dopisem i onog drugog 'iscasenog", Michela Gondryja. Lynch je neprikosnoven u umetnosti prikazivanja ljudskih snova, ali i njemu se mora odati priznanje. Eternal sunshine, cista celuloidna poezija. Preporucujem ti The Science of Sleep (2006).
Moodysoonovi raniji filmovi su mi bili zanimljivi dok je jos imao sta da kaze (Fucking Amal, Lilja...) sada ne toliko. :/
Bergman, kojeg umalo da izostavim. osobni reditelj. emotivno blizak kao pripovedac, kod njega nalazim neke od najlepsih kadrova sedme umetnosti i volim apsolutno sve filmove
Wenders - isto
Chabrol - pogotovo u kombinaciji sa njegovom omiljenom muzom Isabelle Huppert, fantastican.
Forman (s izuzetkom Amadeusa i One flew... koje ne volim toliko)
John Hughes
e sad, mozda se varam ali mislim da je on autor onih teen flicks iz 80-ih koje obozavam i nekog nastavka Home alone. ali mozda se varam!
Terry Gilliam - od njega nisam sve gledala ali se s jednim filmom kotirao u red strava reditelja
Almodovar- kolorit, korida, katolicanstvo, bizarnost, seks, kemp, rodni identiteti, strast, strast, strast.
likovi koji kao da se dosadjuju dok im se desavaju sulude stvari. what's there not to like?
ma matori genije <3
Alex de la Iglesia - isto zabavan. po meni, jako dobro simulira hitchcockovski horor (na spanski nacin). ako volis ovog prvog.
Mike Nichols - sta reci kad je covek kao debi reditelj u Who's afraid of V. Woolf otisao najdalje s eksplicitnim govorom o seksu i sl. prvi put se na velikom platnu culo "GOD DAMN!"
a onda u predzadnjem odlicnom filmu Closer (preferiram Bliskost po naski) likovi ne vade polne organe i radnje iz usta. to ja zovem progres.
Ridley Scott - tata-mata. <3
Ang Lee - njegovi filmovi manje-vise, ali mi se kod njega svidja nacin na koji prikazuje neizrecena osecanja, suzdrzane geste, skrivene poglede. ne slama ti srce uz pratnju simfonijskog orkestra vec u mukloj tisini
filmovi su sto put bolji kad ih pocnes gledati kroz prizmu reditelja koji ih prave i njihovih poetika. it's fun ali se i navuces :/
Plague je napisao/la: Burton mi s godinama ide sve dalji.
isto. zapravo, mislim da mi se nikad nije ni svidjao, samo sam se silila.
dobro, jeste do neke 16. godine.
sva ta makabricnost mi je malo too much.
Boyle mi je isto klinacki.
Iz te kategorije izdvajam recimo Fatih Akina. Skoro svo njegovi filmovi su mi genijalni.
većina onih koje je afro navela i dodala bih petera weira i fassbindera
*ocedeić*
