Što ste zadnje sanjali?

[bašja]

ovo će bit malo teže napisati jer mi se brka redoslijed događaja, a mislim da je možda čak išlo i u krug.... al nekom logikom je krenulo ovako.....

u svojoj sam sobi u stanu, spavam, tj. budim se ili tako nekako počinje san. Stiže mi nekakva poruka na mobitel i želim je pročitati, ali mobitel se počne raspadati (i inače nije baš najnoviji, al baš ne da se raspada). Ja kako pokušavam pročitati poruku, tako se on sve više kvari, em ispao ekran, pa popravi, em kako ga tu stisneš tako nešto drugo popuca i tako... a jako me zanimala poruka i nadala sam se da je nešto važno ili lijepo, a ja to nisam mogla saznati pa me frustriralo. i činilo se da je s nepoznatog broja.

Onda se dižem i vidim da je stan čudan, neuredan, pobacane su stvari, ima prašine (što me začudi jer znam da sam neki dan, tj. jučer zaista čistila) i tamo je odjednom i hrpetina stvari koje ne prepoznajem, tj. niti mi ne pripadaju. U to ulazi moja cimerica... TICKLE! (koja mi nije inače cimerica) i tu mi nešto zasmrdi, skužim da vjerojatno sanjam, al zanemarim to i pustim da vidim šta će biti dalje. Ona počne objašnjavati kako da poszložim stvari, nekakve cipele, opet tu ima svakakve obuće, nešto pripada valjda i gazdama u čijem sam stanu. Kaže kako moramo sortirati. ja predložim da za početak maknemo sve što nije naše i uzimam tih svojih par pari cipela i nosim ih u svoju sobu.

(ovaj dio mi uopće nije jasno kada se dogodilo, ali stavit ćemo tu jer ima nekog smisla) I nastavljam hodati tim stanom i kužim da to ni nije baš moj stan, ljepši je i moderniji, pa se uvjerim još više da se radi o snu. I onda tamo u dnevnom boravku ispadne neka zgodna ženskica koja je kao vlasnica stana i tu sam zaista sigurna da je san, jer to definitivno nije moj gazda. Pa shvatim da sam je stvorila vjerojatno da se poševim, tako da to i učinim! Bilo je ok, al sam bila razočarana kad sam skužila da tom biću iz sna ne mogu usaditi bolju razinu ljubljenja, bila je naime u tome loša, a ja joj nisam mogla pomoći. Malo đubretarski odem kad dobijem svoje, jer činilo se da se ova iz sna nadala nečem još....

E sad valjda taj glupi mob opet nešto zvoni, a ja i dalje ne mogu pročitati sve, ali dovoljno da shvatim o čemu se radi - potpuno sam zaboravila da mi se danas tata najavio da mora prespavati jednu noć u zgu, što sam mu ja naravno rekla da nema problema (to je istina i izvan sna), ali sam shvatila da sam izgubila pojam o vremenu i da neću nikako sve to stići pospremiti, pa me hvata panika.

tu sad malo gubim konce šta se dogodilo prije šta kasnije, ali ako se ne varam odlazim iz stana. I nalazim se u autu s nekoliko poznanica, iako više naginju na nepoznate ljude, iako ih ja kao znam.... I moramo pokupiti još nekoga pa idemo negdje. Uglavnom, nismo više u Zagrebu, nego negdje u Puli (od tamo sam). Došli smo do nekog hotela uz more gdje moramo još tu neku osobu pokupit. pitam kako ćemo to izvesti kad nas je već 5 u autu, uvjere me da nema problema. Al ima problema. Prvo kad smo došle, učinilo mi se da je ta osoba moja neka poznanica iz pule koja bi, ako se sretnemo u tom autu (sve lezbe) saznala za mene. Al ne zabrine me to, nego to što dovodim nju u neugodnu situaciju jer će se time i ona outat meni! a ima obitelj i živi tamo pa bi joj mogao biti bad. No, lažna uzbuna, nije to uopće ona, nego smo odjednom okruženi hrpom mladih ljudi koji su očito završili s treningom borilačkih vještina, svi nose neke rukavice, opremu, neki gitare, očito smo na mjestu koji je neki centar omladinski. I tada dolazi i ta koja mora s nama u auto i ispada da nije sama, nego još neki dečko mora stati. U svemu tome ja se osjetim kao višak i odlučim izaći iz auta i napraviti im mjesta. Krenem u šetnju, promatram malo svu tu živost, sretnem profesora iz srednje koji mi nešto počne preporučati kome da se javim jer znam ruski (i inače sam nezaposlena pa mi takvi briljantni prijedlozi stalno stižu sa svih strana). Sve u svemu dosadi mi šetnja i probam se vratiti do tog auta, ali ne nalazim put....

I u svom tom košmaru nekako se promijeni san i sad se nalazim u Rovinju gdje su ulice pune ljudima kao usred ljeta, a ja sam u tom nekom društvu dragih ljudi među kojima mi je i jedna vrlo draga osoba (zvat ćemo je Osoba). Sjedimo na toj nekoj klupi usred grada, svako nekud baulja i tako u jednom trenu shvatim da sam ih sve izgubila! a znamo već na šta mi mobitel liči! I sad ne znam kud bi i kako da ih nađem. Pa krenem, pa vidim neki duhan po podu i pomislim da je isti kao Osobin i krenem skupljati to, ali onda vidim da se nalazi u torbi u kojoj ima puuno nečijih privatnih stvari, slika, crteža svačeg i da nije ipak Osobino. Tu se nađe neki mladić čija je valjda torba ili poznaje vlasnika i onda mi malo otvorimo to i zagledamo se u te stripove koji su jako dobri (uglavnom na slikama ljudi u grupi, različiti). Mladić mi objasni da nisu baš toliko dobri i da stručnjaci stripovski ne bi to ni u ruke uzeli jer nešto nešto tehnički nije dobro izvedeno. Ja i sad mislim da su bili jako dobri.

I tako... ti stripovi su bili digresija. evo me opet oko te klupice, shvatim da sam zaboravila svoje stvari pa se vraćam po njih, pa vidim da su i drugi ostavili svoje stvari, a nestali pa ne znam kako da ja sad o svemu tome brinem, pa taj glupi mobitel ne valja i ne mogu nikoga kontaktirati. I tu malo puknem ko kokica. (sad ide zanimljivi dio!)

Sjednem na ulicu, šćućurim se u kutu, a to glavna rovinjska uska ulica koja vodi tamo na vrh prema crkvi, ljudi ko mrava. I ja počnem lagano cmizdriti. I evo ih napokon majku im njihovu, prolazi cijelo to moje društvo, jedva me primjete i samo nastave s ostalim turistima na vrh, pitam ih samo di je Osoba i oni kažu tu je negdje iza. I ja sad čekam, još se više zabijem u kut i čekam i mislim si, ma ona će me bar skužiti i podignuti i utješiti. Ali vrijeme prolazi i nema nikoga, nekako se i ulice lagano raščistile i ja se podižem i krenem i evo ga, proradio mobitel u najgorem trenu - javlja Osoba: ja sam u već gore u Crkvi (mimoišle smo se očito), i otkrila sam Boga i molim se (ne znam jel tim riječima bilo, al tako nekako). Ja se tada nalazim na jednom trgu, gdje više nikoga nema i trebala bih se popesti gore na brdo, ali u to počne puhati snažan vjetar koji me nosi, a s druge strane počne sve jače padati kiša i vidim ja da sam najebala i krenem tražiti zaklon, ali počne tolika oluja da mi nema pomoći, vjetar se diže za zemlje u ogromnom oblaku, a kiša pljušti, a mene vjetar diže, a kiša me lupa i ja plačem ko kišna godina takva sva bespomoćna.

I onda shvatim da me nose struje i da me kiša masira i da je sve to san. i opustim se prepustim da me nosi. to traje neko vrijeme i u tom stanju svijesti da je sve san nađem se u potpunom mraku, točnije, ležim izvan vremena i prostora u mraku i tišini, gledam na sebe s visine i ležim tako u toj nekoj svijetlo plavoj maglici koja jedina osvjetljava to mjesto. I lijepo je, pomislim kako mi paše taj mir.

I onda nakon nekog neodredljivog vremena, odlučim da, kad već sanjam mogu malo krenuti i dalje. Osmislim polusvijesno taj neki sf prostor hodnika kroz koji krenem dosta brzo letiti. Prazan je i letim do nekih vrata na kojima stoji neka vojničina s maskom na licu, čuva ulaz. Znam da mu mogu napraviti što god poželim, ali on vadi pušku i ja pomislim... baš me zanima jel istina ono što su u Matrixu osmislila, da ako te u snu ubiju da zaista umreš i iako mogu izbjeći, pustim ga da puca ravno prema meni i pustim metak da me pogodi.

Nije boljelo. Ali se toliko sve zamrznulo i pretvorilo u nekakav kvadratić u vidnom polju da sam pomislila, jebate, možda je stvarno istina. Ali onda je kroz kvadratić počelo titrati svjetlo i skužila sam da osjećam budnost. i onda se kvadratić pretvorio u mali filmić u sepia tonu, more, sunce, jedrenjak....

[phos]

@basja...zabogamiloga!!!
koliko si spavala 20 sati? ili jako brzo sanjas?
Milan The Vidoviti ti kaze : okani se alkohola!

o.t : sanjam u nastavcima.zadnjih 3 dana. jako kratke scene ali se tocno nastavljaju na proslu. kao da je netko pauzirao film.
nadam se da nece biti neka teza sapunjara.... za sada su samo zagonetke za koje imam premalo vremena. rjesenja se sjetim tek kad se probudim....

[Capt. Kirk]

Sebe, Miu i Bash, i mnogo golih grudi.
Nemam pojma zasto, valjda zato jer sam nedavno opet naišla na onaj thread sa korisnicama i kresanjem, ne da mi se sad trazit tocan naslov. Anyhow, you girls were great.

[Bluesstyle]

Sanjala sam da se na grad spustila gusta tamnozelena magla...

[Plague]

opet neke gusarske brodove počelo je kao tematski park. dany i ja smo išle napravit đir po brodu, platile ulaznice kod midžeta u gusarskom odijelu koji nas je uputio kroz prolaz (moguće da je bila invalidna) ali kad smo ušle unutra sve je izgledalo prestvarno. midžet je nestao a mi smo ostale same okružene lubanjama, mačevima i zlatom, izgubljene negdje dva nivoa ispod palube. uz nekakav mutni prijelaz, našle smo se praktički usred bitke. ne možemo pobjeć jer je iza nas obala i stijene, a usidreni smo u laguni i protivnički brod koji nam se približava okupira jedini izlaz. već smo se pomirile s predajom, kad je brod pristao i s njega je sišao ned stark. u tom wtf trenutku sam se probudila.

[Kroacija]

[Bash]

Sebe, Miu i Bash, i mnogo golih grudi.
Nemam pojma zasto, valjda zato jer sam nedavno opet naišla na onaj thread sa korisnicama i kresanjem, ne da mi se sad trazit tocan naslov. Anyhow, you girls were great.

naturally, I would expect nothing short of great pitam se koji scenarij od tamo navedenih je bio >:D


o.t. neki psiholoski san koji je trajao sto godina i probudila san se s totalnim olaksanjem sta je agonija gotova

[Capt. Kirk]

pitam se koji scenarij od tamo navedenih je bio >:D

Neki unintentional vanilla threesome, bijele plahte i gaćice na točkice included. Detalji ftw.

[Bash]

pitam se koji scenarij od tamo navedenih je bio >:D

Neki unintentional vanilla threesome, bijele plahte i gaćice na točkice included. Detalji ftw.

kako romanticno

[Bluesstyle]

U sinoćnjem izdanju:

Dosta zbrkani san. Nešto u vezi ratovanja...

Jedino čega se jasno sjećam jest da sam bila na poziciji blizu željezničke pruge na Jukićevoj jer je tamo trebao stići vlak koji je prevozio nešto veoma važno. Moj zadatak je da bio stojim iza teške strojnice i pod svaku cijenu odvratim bilo kakve uljeze...

I tako, vlak konačno stiže. Imao je samo dva vagona. Ubrzo nakon toga stiže i nekakva skupina od 50-100 ljudi koja se očito htjela dočepati važnog tereta. Obični civili, ali par njih je imalo nekakve puške. Ja konačno otvaram vatru, pa što bude...

Prašina se slegla, prijetnja je neutralizirana. Preživjeli odustaju od juriša na vlak i polako kreću prema meni sa pogledima punim prijezira dok nešto mumljaju kroz zube. To me potpuno zbunilo jer nisu imali nikakvog oružja, ali brzo sam se pribrala i ponovno prihvatila posla...

Padali su jedan za drugim kao čunjevi. Nije mi se to sviđalo. Onda sam se probudila...

[Fuga]

Sanjala sam kako promatram sebe u razgovoru s drugom osobom i u pozadini je sviralo ovo : [youtube]http://www.youtube.com/watch?v=49BV70jR ... re=related[/youtube]
Ugodno. : ))

[jpeg]

bice ste fino razgovarali uz salicu finog toplog caja.
al ovo ti je tuzno. jel mos promjenit pozadinu?

[Fuga]

Nije tužno. To je stvar za procesuiranje, na kraju ipak izađe blaženi osmijeh. : ))

[Fusion]

Pipkanje s frendicom.

Teško je više naći neku s kojom se nisam sanjala.

[Faith]

Ustajem iz kreveta , jer nešto mi neda mira da moram promjeniti krevet ...
U kući su 4 sobe , dva wc-a uglavno 7 kreveta...
zatvaram vrata svoje sobe i krečem se boravkom , natočim si čašu crnog vina jer mi se pije ... otvaram vrata bračne sobe i vidim njih , ispadne mi čaša iz ruke , razbije se po pločicma , crvena mrlja po piđami , stakla u sto komadiča!
Šta vi radite tu? ( kakvo glupo pitanje)
Dimitrij s Bojanom u krevetu , ustaje on i krene do mene!
Da ti objasnim!
Ne diraj me! počinjem histerizirati ...fuj
Meri čekaj!
Okrenem se i nisam ni primjetila da mi noge krvare jer hodam po staklu !
Okrenem se i gledam njih na vratima od sobe, ovo je moja kuča šta me jebete u mozak?
A jeli ovo tvoje?
Pogleda me tim crnim očima kao da me pokušava uvjeriti u suprotno!
Je moje je ! odmičem se unazad do izlaznih vrata!
Jesi li sigurna!
Jesam !
Okrenem se i uhvatim za kvaku od vrata ali ne mogu otvoriti!
Meri zaključala si vrata!
Da znam!
Zatvorila si i sve prozore!
DA
Šta ti to govori !
Da ti nemožeš ući!
hahahha drga ja mogu di oču!
Ne nemožeš!
Zašto si sve zaključala?
Zato!
Zašto? približava mi se
zato
Reci mi ?
Okrečem se i trčim do wc-a
Neču !
Raci mi !
uđem u wc i zaključam vrata iznutra , sjednem na pod i vidim da su mi noge krvave , počinjem vaditi staklo ...boli ko vrag!

Irl: 10 :32 probudim se i shvatim da spavam u wc-u na tapetu i da zaključala sam i ta vrata!
(iskreno pun mi je kurac njih dvoje u snovima, šta više žele ? i nemoj mi napisat proces tugovanja jer to se mene ne dotiče niti malo)

[Plague]

divovsku lignju/hobotnicu koja je proganjala mene i ostale ljude s kojima sam bila na plaži. neke je i ubila.

[Hem.gen.]

Kako radim u nekom Fast food-u sa preslatkom lez ....

[Faith]

da sidim na ledini i brojim ovce ....

[Faith]

da sam rodila plavokosu curicu i da su me iz bolnice pustili u roku od pola sata!

[Angela07]

@basja...zabogamiloga!!!
koliko si spavala 20 sati? ili jako brzo sanjas?
Milan The Vidoviti ti kaze : okani se alkohola!
....

[Angela07]

sanjala sam da se ljubim s kolegicom koja mi u budnom stanju uopće nije privlačna, a bormeš mi ni u snu nije bilo baš nešto...

[Faith]

@basja...zabogamiloga!!!
koliko si spavala 20 sati? ili jako brzo sanjas?
Milan The Vidoviti ti kaze : okani se alkohola!
....

nije bitno koliko sati sanjaš 2,3,4,5 jer ti se zivot u snu odvija duplo brže nego u javi , a detalje možeš pisat do preksutra , što je više detalja bolji je tumač!

[Kroacija]

da prodajem krastavce i paprike u teglama. -.-

[bašja]

@basja...zabogamiloga!!!
koliko si spavala 20 sati? ili jako brzo sanjas?
Milan The Vidoviti ti kaze : okani se alkohola!
....

nije bitno koliko sati sanjaš 2,3,4,5 jer ti se zivot u snu odvija duplo brže nego u javi , a detalje možeš pisat do preksutra , što je više detalja bolji je tumač!

ma zna ona to, samo zajebava jer joj se ne da čitati

[Fuga]

Kako sam bila na nekoj vaterpolo utakmici na moru, voda je bila ful čista i ja sam bila žedna, mučila sam se s tim da bi je mogla popiti, na kraju ipak nisam. Malo sam se i ja kupala i gledala ispod vode. U nekom trenu je došla neka curka do mene, koja je kao u tom snu bila neka draga frendica, inače mislim da je ni ne znam. I odjednom su stvorile neke slike i to sam gledala, komentirala…da bi na kraju zaključila da su mi dvije frendice (koje mi fakat jesu drage, jedna manje, druga više umrle na isti dan). To me poprilično rastužilo, osobito za ovu drugu i počela sam se nešto žalostiti i sad nisam sigurna da sam plakala ili me probudila ta potreba za suzama, ili pak su me probudilo kuckanje potpetica po parketu. :/
I tako to, zapravo sam happy kaj sam počela dosjećati se snova.

[Jadzia Dax]

da sam član žirija na natjecanju u narodnjacima.

đizs, koja fakin nočna mora.

[shizika]

da sam član žirija na natjecanju u narodnjacima.

đizs, koja fakin nočna mora.

jesam ja pjevala?:D

[Jadzia Dax]

da sam član žirija na natjecanju u narodnjacima.

đizs, koja fakin nočna mora.

jesam ja pjevala?:D

nisi, neki tip.
stvarno sam se probudila ukakana od sna

[Fuga]

Hm. Sanjala sam da sam bila u nekoj videoigrici koja je imala levele, trebalo je trčati kroz neka vrata i otvarati ih, prvi put sam pala već na prvom levelu, startalo se od neke plaže i trebalo prolaziti kroz tu veliku kuću, drugi put je išlo bolje, prolazila sam sve i mislim da je za mnom gorjela vatra. I nakon što sam ne znam koja vrata otvorila, došla sam u neku veliku prostoriju s velikim stolom za dvadeset i nešto osoba, tu sam bila neka domaćica :/, ni manje ni više nego svećenicima. Malo me to zbunilo, no brzo sam se stabilizirala, lijepo sam ih posjela, nisam mogla vjerovati kako je glupo dekoriran stol, salveti su bili zamotani u neke crne mrežice, malo mi je sve zajedno izgledali neuredno, čak su i čaše bile neke mutne, luster je bio strašan, sav neki prašan. Nakon što su oni sjeli za stol, morala sam i ja s njima, stalno sam se nešto migoljila i trudila se objasniti da žurim, neka oni samo blaguju u miru, na kraju sam ipak popustila i sjela s njima, točno u sredinu, tu smo onda bacili neku spiku, znam da je jedan poprilično gestikulirao i smetala me ta taktilnost, stalno mi se nabacivao u facu i u nekom trenu zazvonio je mobitel :/

Bla.

[Angela07]

ma zna ona to, samo zajebava jer joj se ne da čitati

živa istina! u glavi mi je totalni propuh i čim vidim post s više od tri rečenice preskočim