izađite iz ormara

[zenia]

Evo par nepopularnih, 'call me a bitch, ali jebiga' stil:

-Lijeni ljudi mi idu na živce i nemam apsolutno nikakvog razumijevanja za njih.

-Također me jako nerviraju ljudi koji se prave bespomoćni i nikako nisam u stanju kimati i praviti se da me zanimaju tužne priče
odraslih osoba koje nemaju muda da nešto promijene.

-Pokušaj izazivanja bilo kakvog sažaljenja od mene će dovesti do toga da ti objašnjavam kako se mota uže za omču i u kojem
smjeru treba rezati žile da bude efikasno.

[zwarte paard]

Evo par nepopularnih, 'call me a bitch, ali jebiga' stil:

-Lijeni ljudi mi idu na živce i nemam apsolutno nikakvog razumijevanja za njih.

-Također me jako nerviraju ljudi koji se prave bespomoćni i nikako nisam u stanju kimati i praviti se da me zanimaju tužne priče
odraslih osoba koje nemaju muda da nešto promijene.

-Pokušaj izazivanja bilo kakvog sažaljenja od mene će dovesti do toga da ti objašnjavam kako se mota uže za omču i u kojem
smjeru treba rezati žile da bude efikasno.

lajki stav...ali ima puno odraslih ljudi koji prolaze kojekakve procese u kojima ih nesto, od nekada koci...i da bi bili produktivni, treba im ponuditi druge opcije, ne omcu i zilet. funkcionalnije je.

mada...
1.
mislim da je moja instruktorka na opakim drogama koje uzme netom prije treninga da je jace pucaju i da se rokne samo da nas jace muci...nitko me ne moze ubjediti u suprotno. dobra je i dobro izgleda ali s takvom u krevet...ne i ne.

2. sluzbenog fotografa sam umalo ostavila na benzinskoj pumpi jer je dogovor bio da krenemo u pola 8. a on je morao kupiti kavu, pa zapaliti cigaretu, pa pitati da li je ok da pusi u autu...ne, nije. pa sam mu stala na pumpu da zapali cigaretu, jer razumijem da kava bez cigarete nije to, ali umalo sam ga ostavila. da razlog puta nije bilo fotografiranje za neku izlozbu...zapamtio bi to pusenje, zbrisala s opremom i sama napravila fotke i dobila otkaz naravno.

3. mrzim kada netko pusi u autu i kada ovisnost ometa posao. bas mi je gadljivo i tada osjetim neki bjes...dodje mi da se nekom obratim s "pogledaj na sto licis, kako te nije sramota? ", a mrzim to, ali bas mi dodje da budem krajnje zlocasta i bezobrazna i da nekoga potcjenim skroz...jer tada stvarno mislim da je dno dna, ne mogu si pomoci...ne volim ovisnosti...bas ima situacija koje su ogavne i ne mogu izbjeci ne osuditi krajnje direkt osobu, a ne cin. izderati se i izvredjati preko svih granica...iako se ne derem.
mrzim ovisnosti, tj ono sto cine ljudima i ljude koji zbog toga druge ugrozavaju. valja budem bespomocna pa mi je to ispusni ventil. tesko je nekoga geldati kao pacijenta i ne mozes na sve gledati tako...tj ne mogu. znam biti krajnje odvratna u nekim muk situacijama...bespostedna, gotovo zla.

4. iznimo sam stroga i ozbiljna, mozda jedna od strozih ljudi koja dise na kugli zemaljskoj, a nitko mi ne vjeruje. stovise, padaju od smijeha, pa me to uvredi....jer ja stvarno jesam jako stroga i ozbiljna. dopizdi mi kada netko ne kuzi.

5. neki prijatelji koje imam tipa desetak godina me nikada nisu vidjeli ljutu/ bijesnu/u afektu. fali mi da popizdim onako posteno vise puta. do daske...znam da to nikom normalnom ne fali, ali meni da. nekako je motivirajuce...

6, na pricesti sam htjela gurnuti babu koja je radila zakrcenje u redu i svi su se ubacivali, jer su me bolila ledja od stajanja i pozalila sam sto nisam u nekoj zdravstvenoj ustanovi da se digne frka i dreka na nju. ja sma bila u crkvi, gdje su svi tihi i pristojni...

7. zavidim katolicima na klupicama, ma koliko da j edostojanstveno stajati.

8. prosli tjedan sam usla u crkvu i svi su bili na podu, na koljenima kao u vjezbi za istezanje, i sada me grize savijest sto radim usporedbu, ali to je stvarno ta vjezba, nisam znala sto rade, pa sam stajala uz stup...medjutim kada je opet dosao dio "dolje" ja sam jedina strsala i nisam se mogla sakriti...bilo mi je neugodno, ali ja bas nisam nesto za to...cini se da im je lijepo, ali ja nisam za to...

9. u svoj ormar nikada i nisam stala. ne znam kako da stanem u njega, nekako mi se cini da je bolje, iskreno.

10. golubovi su poceli praviti gnijezdo na balkonu i trebala sam ja biti ta koja ce ih otjerati, a onda su postavili jaja, a ja znam da ne smjes dirati pticja gnijezda i jaja jer to nosi nerecu. i bas mi je drago, sto imam golubove na balkonu, kronicno mi fale zivotinje. sada kada imam pokrice, nitko nece dirati golubove. i mislim da su dosli na moj kat samo zato da budem sretnija, ma koliko da pizdim zbog kakaknja.

[bonaca]

Nerviraju me ljudi koji se stalno zale

Ne volim se svadati

Picajzla sam,a ponekad odem u drugu krajnost

Kao mala sam sivala tri puta arkadu jer sam tri puta zapela od isti blok i razbila arkadu
Kreten

Rasplakala me pjesma od Seke ja nisam nesto slatko

Cesto ljudima kazem da mi se spava jer mi se ne da s nikim komunicirati..

[Bash]

Mislim da ljudi danas previše pričaju i razvodnjuju si odnose. Moji najdraži prijatelji su oni koje rijetko vidim. Volila bi da su mi svi takvi, pa kad se vidimo, onda si imamo i šta konkretno za reć. Nekako mi je gubitak vremena kad slušam o tome šta je ko kupio u Lidlu, a mogla bi bit konstruktivnija, npr. šutit ili čitat knjigu ili crtat kurce po licima u novinama. Ili bilo šta.

[zwarte paard]

nepoznati ljudi u stanu- ravno pregazio me vlak.

ako kod mene prespavas...to je kao da si mi ja.

[zwarte paard]

da lezz spremnost da predju pola svijeta jer nekoga vole- dijagnoza- dusevni poremecaj.

nitko me ne moze u drugacije ubjediti...na osnovu tih izljeva vidis tko je normalan , a tko ne?

[Moloko]

- Kada radim jaja na oko moram ih obavezno okrenuti da se "zapeku".
- Imam ružnu naviku da grizem usne
- Nikad u životu neću probati tripice.

[zenia]

Doživjela sam nalet fizičke boli i jada kad sam vidjela riječ 'konpjuter'

Ah idem se učlaniti

[zwarte paard]

zaljubila sam se, a kada se zaljubim sam totalna pizda...bjezim od osobe koja mi se svidja do te mjere da je nemoguce zakljuciti da mi se svidja i ispadnem retardijrani idiot koji se apsolutno ne obraca doticnoj, ide na drugu stranu prostorije, na smijesak odgovara suzdrzano...i jedva cekam doci na sigurno da odahnem i da se saberem. prema nekome tko mi se svidja ponasam se suzdrzanije nego prema lopovu. mrzim to...
ljudi koji mi se svide jadni ne znaju da se ne radi o tom da ih ne volim...

muka mi je danima kada se zaljubim, i ne smjem jesti jer mi zeludac tada ne radi...i sve ide mimo moje volje...povilenim i nista ne cujem kada mi netko prica. stres...

gotovo...odoh u pizdu materinu...

[zenia]

Stvorila sam emotivnu vezu s čokoladnim pilićem i sad ga ne mogu pojesti.

[zwarte paard]

kada su mi prejaka svjetla nocu na bulevarima, nosim cvike...

[Vox Feminae]

Stvorila sam emotivnu vezu s čokoladnim pilićem i sad ga ne mogu pojesti.

Mogu se ja zrtvovati, jedem iskljucivo u vise svrhe, a ova mi se bas cini primjerena.

Stvarno ne zelim da se dalje mucis i patis duboko duboko u sebi.

[zenia]

Stvorila sam emotivnu vezu s čokoladnim pilićem i sad ga ne mogu pojesti.

Mogu se ja zrtvovati, jedem iskljucivo u vise svrhe, a ova mi se bas cini primjerena.

Stvarno ne zelim da se dalje mucis i patis duboko duboko u sebi.

Ne dam ti svoje pile!!!

[Vox Feminae]

Ne dam ti svoje pile!!!

Ali zasto. Pomno cu ga cuvati ravno pola minute.

[zenia]

Ne dam ti svoje pile!!!

Ali zasto. Pomno cu ga cuvati ravno pola minute.

To je moje pile

[zwarte paard]

Danas ja macka pojela malo kolaca, a ja ga dokrajcila. Bilo mi zao baciti ga. :/

[Moloko]

- Mrzim trčati
- Često mi pokipi mlijeko po štednjaku
- Spavam u fetus položaju
- Opsjednuta sam čistoćom štednjaka i perem ga svaki dan
- Nenormalna sam kad kupujem tenisice/ cipele. Ako vidim točkicu ili nekakvo mikrooštećenje koje nitko normalan ne vidi tražim drugi par.
- Nemam nijednu smeđu majicu
- Volim hodati gola po stanu
- Veliki sam retard za crtanje

[zwarte paard]

Ne volim knige s mekim koricama.
Sto god da pise ako korice nisu tvrde ne dozivljavam ozbiljno.


Nesvjesno kradem olovke i grize me savijest toliko da nesvjesno ostavljam svoje od straha da nekom ne ukradem, pa stalno kupujem nove.

Zbog toga lagano mrzim knjizare kao zivotne stanice.

[Aja]

Zakleću se da nisam mahinalno ukrala/pokupila upaljač(i vjerovati da nisam) i onda biti iskreno šokirana kad ga nađem u svojoj torbi.
Ormar mi je takav da je to bolno ikome ko voli išta pronaći kad mu treba. Nekome otvoriti ormar mi je jednako tome da nekome otvorim dušu, ne može ličnije i užasnije.

[Moloko]

-Ima perioda kad ne mogu spavati po 3-4 dana iako me ništa ne muči
-Nadobudno uredno složim ormar i za jedan dan izgleda kao da je atomska bomba pala u njega :/
- Fobiju prema vlakovima mogu smiriti jedino ako netko ide na put sa mnom
- Ovisna sam o Simpsonima

[zwarte paard]

Popizdim ako vidim da netko nosi nesto moje na sebi bez pitanja.

bolje je opljackati me nego da izdimim kada vidim svoju majicu na nekom...
sokiram se i popizdim paralelno i moram se maknuti samo da ne vidim to nesto moje na nekom jer mi stvarno ne bude dobro i mantram
'Kako nemas niti malo postovanja, to je moje. Moje!' Ne smjem izgovoriti, jer znam kako bi zvucalo, pa se momentalno maknem,taj komad robe vise ne dozivljavam kao svoj i vise ga uglavnom ne nosim. Ne mogu ga vidjeti jer me podsjeti pa opet budem ljuta.
Moras me pitati i sve ok.
S tim bas imam problema, a stvarno nisam skrta.

[zwarte paard]

obozavam sjediti dupetom na kuhinjskom elementu i udajem se za zenu koja razumije strast gibanja dupeta na kuhinjski element, naslanjanje na ruke kojima se drzis za rub kuhinje, mlatis nogama napola djuskas i pjevas tipa

Have a baby by me, baby! Be a millionaire
Have a baby by me, baby! Be a millionaire
Have a baby by me, baby! Be a millionaire
Be a millionaire, Be a, Be a millionaire
Have a baby
Have a baby by me, baby! Be a millionaire
Have a baby by me, baby! Be a millionaire
Have a baby by me, baby! Be a millionaire
Be a millionaire, Be a, Be a millionaire

i mrzim kada me netko u tom spreci jer je tu :/

to je bas gust...

[zwarte paard]

Jucer sam na koncertu ukrala pivo jer nisam mogla podnijeti da mi sipaju carlsberg iz limenke u PLASTICNU casu na kojoj pise tuborg. Sama ideja sipanja piva iz flase u plasticnu casu je koma...a tek iz limenkr..u zibotu to ne vidjeh...a tek razliciti proizvodjaci.
narucila 5 piva jednu limenku stavila medju noge i dobila 6 stu sva u cudu jer mi jedno pivo nije dao.

a ja sam samo htjela piti pivo cak iz boce ili limenke...a ne krasti.

nije mi zao.

zao mi je sto nisam stigla kupiti cvijece...pa sam ubrala par ispred neke kuce...kulturno dobro. I za dekoraciju ocupala malo drvo. Nisam mogla ne pokloniti buketic...malo ms grize savijest...pa cu ici zasaditi par cvijetova nekada iako mi je ruke izbolo zestoko...

eto priznajem...

[Moloko]

Povraća mi se na miris cimeta.

[zwarte paard]

ne mogu reci da ne volim ljude koji u uredu idu kakati, ali mislim da to nije u redu.
mislim da je to sramotno. znam da wc skoljka i tome sluzi, ali ne razumijem kako mozes ici kakati u uredu? nije ok prema drugima.

i redovito kada netko kaka, a izlazim iz wca vicem "nisam ja" jer ne bih mogla podnijeti da netko misli da sam kakala u uredu, jer mi je to van svakog nivoa.

seronje

ovo je bas izlazak iz ormara. jos kada nasprejaju osvjezivacem, oci su mi na centrifugi sljedecih par dana.

[carven]

Volim grožđice. Nije da ne mogu bez njih, ali mi ne smetaju npr. u čokoladi.
Nekad sam lijena ustati da operem jabuku pa je samo tako pojedem. Eto.

[slapa]

na ovom posljednjem putu sam toliko guštala u hrani i piću da sam konstantno bila sita i bila sam sretna prilikom svake posjete wc-u jer sam znala da onda opet mogu jesti i piti.

[zwarte paard]

Volim pogledati vjestice iz east enda... nemam pojma tko je tko gledam parcijalno..ali mi je kilian hot i unuk archibalda...i sve vjestice su mi hot...i zato ih gledam...lijepi su i nista nije realno. Uzasno glume.

aali neeema veze..

[zwarte paard]

ovo sam znala na pamet...

“Veliki poglavica u Vašingtonu ponudio je da kupi našu zemlju. On nas takođe uverava o svojim iskrenim osećanjima. To je ljubazno od njega, jer znamo da mu naše prijateljstvo nije potrebno. Mi ćemo razmisliti o njegovoj ponudi. Jer znamo da ako je ne prihvatimo, beli čovek će doći sa oružjem i uzeti našu zemlju. Veliki beli poglavica u Vašingtonu može verovati onome što poglavica Sijetl kaže, isto kao što naša bela braća mogu verovati promeni godišnjih doba. Moje reči su kao zvezde - ne blede.
Kako neko može kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta misao je nama strana. Mi ne posedujemo čistoću vazduha ili odsjaj u vodi. Kako to možete kupiti od nas? Sva ova zemlja sveta je za moj narod. Svaka svetlucava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaka izmaglica u mračnim šumama, svako svetlucanje i svaka buba, sveti su u tradiciji i svesti moga naroda. Nektar koji silazi niz drveće nosi sećanje na crvenog čoveka.
Vaši mrtvi prestaju da vole vas i svoju domovinu čim prođu vrata smrti i nađu se među zvezdama. Ubrzo bivaju zaboravljeni i ne dolaze nazad nikad više. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu predivnu zemlju, jer je ona majka crvenog čoveka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisne trave su naše sestre. Jelen, konj, veliki orao – svi oni su naša braća. Stenoviti vrhovi, rosa u travi, beskrajne prerije i čovek - svi pripadaju istoj prodici. Tako da kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi da kupi našu zemlju – traži previše od nas. Veliki beli poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto gde možemo živeti u sigurnosti. On će biti naš otac a mi njegova deca. Ali uskoro će beli čovek preplaviti zemlju kao što reke bujaju posle kiše.
Ne, mi nismo istog roda. Naša deca se ne igraju zajedno i naši stari ne pričaju iste priče. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu o kupovini naše zemlje ali to neće biti tako lako. Jer ova je zemlja za nas sveta. Čista voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo našu zemlju, morate znati da je ona sveta i morate tome naučiti svoju decu. Da svaki zagonetni odsjaj u bistroj vodi jezera - priča događaje i sećanja moga naroda. Žubor vode je glas oca mog oca. Reke su naše sestre, one gase našu žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju, morate se setiti da tome istom naučite svoju decu, da su reke naše sestre - i vaše. I od sada rekama morate pružiti negu kakvu biste pružili vlastitoj sestri, bratu. Crveni čovek se uvek povlačio kada se beli čovek približavao, kao što se jutarnja magla povlači od jutarnjeg sunca. Ali za nas je pepeo naših predaka svet i njihova grobnica posvećeno mesto. Mi znamo da beli čovek ne razume naše običaje. Za njega je svaki komad zemlje isti, jer on je stranac koji dolazi noću i pljačka zemlju. Ona nije njegova sestra, već njegov neprijatelj i kada je pokori on odlazi dalje. On ostavlja iza sebe grobnice svojih predaka ali to ne grize njegovu savest. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih očeva i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Ponaša se prema svojoj majci-zemlji i prema bratu-nebu, kao prema stvarima koje se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa će jednog dana proždrati zemlju i ostaviti samo pustoš.

Ne znam! Naši običaji su drugačiji od vaših. Izgled vaših gradova bolan je očima crvenog čoveka. Ali možda zato jer je crveni čovek divljak koji ne razume ništa? Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se može čuti otvaranje lišća u proleće ili drhtaj krila mušice. A možda zato jer sam divlji i ne razumem. Buka u gradovima je uvreda mojim ušima.
Šta vredi ljudski život ako čovek ne može čuti usamljeni krik divojarca ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blago šaputanje povetarca kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vetra pročišćenog podnevnom kišom i mirisom borovine.

Vazduh je dragocen crvenom čoveku, jer sve što je živo deli isti dah - životinje, drveće, ljudi. Izgleda da beli čovek ne opaža vazduh koji udiše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupeo na zagađen i loš miris vazduha. Ali ako vam ustupimo svoju zemlju, morate se setiti da je vazduh za nas drag prijatelj, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar koji je našim precima dao prvi udisaj, takođe će prihvatiti i njihov poslednji izdisaj. Vetar će i našoj deci uliti duh života. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto na kome će i beli čovek moći udahnuti vetar zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu o kupovini naše zemlje. Ako odlučimo da je prihvatimo, postaviću jedan uslov: beli čovek se prema životinjama ove zemlje mora odnositi kao prema svojoj braći. Ja sam divlji čovek i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade bizona kako trunu po preriji, napušteni od belog čoveka koji ih je ubijao iz voza. Ja sam divlji čovek i ne mogu da razumem kako gvozdeni konj koji dimi može biti vredniji od bizona, koga mi Indijanci ubijamo samo da bi se održali u životu. Šta je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha, jer sve što se događa životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane. Sve što pogađa zemlju, pogađa i zemljine sinove.
Morate naučiti svoju decu da je zemlja pod vašim stopalima pepeo vaših dedova. Da bi vaša deca poštovala zemlju, moraju znati da je zemlja ispunjena dušama predaka, da je zemlja sa nama u srodstvu. Naučite vašu decu ono što smo mi naučili našu, da je zemlja naša majka. Šta god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. Mi znamo: zemlja ne pripada čoveku. Čovek pripada zemlji. Mi to znamo. Sve je povezano kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Čovek ne tka tkivo života, mi smo samo jedna nit u tkanju. Šta god da čini tkanju čini i sebi samom.

Tvoj predlog je razuman i ja verujem da će ga moj narod prihvatiti i povući se u ponuđeni rezervat. Tamo možemo živeti odvojeno i u miru. Ne znači nam puno gde ćemo provesti ostatke našeg života, ionako je blizu kraja. Naša deca su videla svoje očeve ponižene i pobeđene. Naši ratnici su postiđeni - njihovi dani su prazni, trujući svoja tela slatkom hranom i jakim pićem. Još samo nekoliko meseci, nekoliko zima - i neće više ni jedan potomak moćnih plemena koja su lutala ovom zemljom ili živela u srećnim domovima, zaštićena Velikim Duhom, doći nazad i oplakivati grobnice naroda koji je jednom bio moćniji i sa više nade nego tvoj. Ali zašto da žalim za nesretnom sudbinom svoga naroda? Pleme sledi pleme i nacija zamenjuje naciju, kao talasi na vodi. Bog vam je dao vlast nad životinjama, šumama i crvenim čovekom - zbog razloga nama nepoznatim. Možda bi razumeli, kada bi poznavali snove belog čoveka, kada bi znali koju nadu on uliva svojoj deci u dugim zimskim noćima, koje buduće vizije ispunjavaju njihovu svest oblikujući njihove sutrašnje želje. Ali mi smo divlji ljudi. Snovi belog čoveka su nama skriveni. I zbog toga što su skriveni, moramo odabrati svoj vlastiti put. Mi cenimo pravo svakog čoveka da živi onako kako hoće. Ali kada zadnji crveni čovek nestane i kada sećanje na njega bude kao senka oblaka koji plovi prerijom, još uvek će duh mog naroda živeti u ovim šumama. Jer mi volimo zemlju kao što novorođenče voli svaki otkucaj majčinog srca. Ako prodamo svoju zemlju, onda je volite kao što smo je i mi voleli, štitite je kao što smo je i mi štitili. Nemojte nikada zaboraviti u kakvom je stanju bila kada ste je preuzeli. I svom svojom snagom, moćima i srcem - sačuvajte je za svoju decu i volite je kao što Bog voli sve nas. Jednu stvar znamo, koju će možda i beli čovek jednom spoznati - naš Bog je isti Bog.
Vi sada mislite da ga možete posedovati kao što želite da posedujete našu zemlju. Ali to ne možete. On je Bog čoveka. I njegovo srce isto kuca za crvenog kao i za belog čoveka. Ta zemlja je draga Njemu i vređanje zemlje je preziranje Boga. Tvoj pad je možda daleko ali će sigurno doći. Jer čak i beli čovek, pa kad bi se i sa samim Bogom družio i razgovarao kao sa prijateljem, ne može izbeći zajedničku sudbinu. Beli će takođe otići, možda i brže nego sva druga plemena. Nakon svega, možda možemo postati braća. Videćemo...
Nastavite da prljate svoj vlastiti krevet i jedne noći ugušićete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njom kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i svi divlji konji ukroćeni, kada će tajnovite šume zaudarati na ljude i pogled na zrele brežuljke biti zamrljan brbljajućom žicom…
Gde su divljine? Nestale su. Gde je orao? Nema ga više. Kraj je života i početak borbe za opstanak.”

[zwarte paard]

nije mi jasno zasto kada netko umre i prodje npr. pola godine ljudi i dalje lajkaju fotografije toga nekoga uz pratnju komentara koji su toliko pacenicki da imam feeling kako tim ljudima ne daju da budu mrtvi u miru.

kaznjavala bih to i mislim da su nepristojni i bez iti malo ukusa! ne znam da li je to vise nepostivanje zivota ili smrti?