jeste li sebični?

[phos]

imaju samo 3 stvari koje niakda nitko ne moze dobiti : moj sat (rucni), mojih 15 min dnevno i fotic. za ostalo me nije briga

[Shekret]

imaju samo 3 stvari koje niakda nitko ne moze dobiti : moj sat (rucni), mojih 15 min dnevno i fotic. za ostalo me nije briga

Čak i svoju ružicu dijeliš samo tak?

[Faith]

jesam

[Sania]

ja jesam. totalno. ono, imam svoje vrijeme koje ne dam nikome.
i odvratna sam prema ljudima kad mi ga pokušaju oduzet.
spavanje, npr. da me netko probudi usred noći da mu spasim život, sasula bih ga rafalom psovki i
okrenula se na drugu stranu.
ne volim kad moram radit nešto jer se mora.
radim stvari kad meni dođe.
probudim se kad mi paše, najčešće tokom popodneva i onda psujem svijet što je napravljen prema ranoraniocima.
i prema dešnjacima. to je isto sjebano. a moje potrebe nitko ne uvažava!
ali mislim da ta sebičnost dolazi iz potrebe za komodom više nego iz nekakvog karakternog fejla.
jer sam dobra osoba, zapravo, i ne odbijam sudjelovat da napakostim neg bi samo da me se pusti na miru da radim što hoću i kad hoću.
i nek se svijet nosi s tim.
mrzim invalidnu kad me probudi ujutro. mrzim mamu kad me zove na telefon kad se meni ne da pričat.
ponekad ne otvaram vrata jer mi se ne gleda ljude niti mi je uopće jasno tko to meni ima nenajavljeno zvonit i kakvi su to uopće ljudi.
previše uživam u toj samovolji. toliko da me ništa više ne motivira da napravim neke stvari uobičajenim i društveno prihvatljivim putevima
ako mi se tog trenutka ne da.
ni novac me ne motivira, što je grozno za današnje doba.
nikad ne bih radila ko konj samo da imam hrpu novaca koji mi ne trebaju.
radije bih imala radno vrijeme i zanimanje koje meni paše i pristojnu svoticu novaca od koje mogu zadovoljit osnovne neke potrebe i uživat u dokonosti.
ionako nemam velike potrebe.
što me dovodi do zaključka da sam kronično neambiciozna i ne znam kako ću tako kroz život.
već sam unazadila obrazovanje za par godina jer mi se nije dalo. a najgore je što uz malo truda mogu postić svašta.
samo me prekratko drži ta motivacija pa obavim dio posla
i onda likujem što sam sad tu ekšli nešto napravila i što se to pokazalo uspješnim, pa ostatak ni ne obavim.
noćas sam gluvarila do jutra i došla do zaključka da cijeli ovaj niz problema proizlazi iz sebičnosti.
i to one koja je krivo orijentirana. jer da je malo drukčije orijentirana projicirala bi se na ovu materijalnu domenu, koju
ja očito ne poznam, pa bih se i potrudila da nešto napravim, imam, posjedujem.
a ovako je sve kao neki fejl.
zagubila sam se sad malo. struja svijesti ftw.

što vi mislite?
ne o ovim mojim naklapanjima nego o sebi i kako se to kod vas manifestira.
jeste sebični i do koje ste granice spremni dati?
čega se nikada ne biste odrekli i odražava li vam se to na odnose s frendovima, obitelji, partnerom?
mislite li da ste zaslužili da vas se takve voli i prihvaća iako ste totalno u kurcu? ha?

Nisam sebična, a volim sebi ugoditi i napraviti što želim. Mislim na drugoga s kojime jesam, više i češće nego na sebe. Jedino ne bih dala slobodu, cijenim i svoju koliko i onu drugu. Krivo orijentirana sebičnost? Može biti, a tko te voli, i sje.... te voli, onakvu kakva jesi. Zapravo, nije li individualnost zanimljiva

[jabooka]

sad mi vise nije jasno sta je sebicnost.
to ne bi trebalo biti nikakvo stvaranje svojeg prostora......partner. sloboda. mir.....
ja ne poznam sebicnu osobu.
i da! nisam sebicna!

[rainbow]

j

što vi mislite?
jeste sebični i do koje ste granice spremni dati?
čega se nikada ne biste odrekli i odražava li vam se to na odnose s frendovima, obitelji, partnerom?
mislite li da ste zaslužili da vas se takve voli i prihvaća iako ste totalno u kurcu? ha?

mislim da sam ja negdje deep down "uknjižila" input da se ljubav "zarađuje" tj "zavređuje", da te se ne voli samo zato što postojiš, puno nekih komunikacija je trebalo samo da se opustim da me neko voli samo zato što me voli, a i tu se uvik pitam koji je stvarno razlog :faking višs srkl:

i ne znam jel bi se okarakterizirala sebičnom, misli bi, poprilično sam samoživa i skoncentrirana na se, al to ima svoje razloge ( da sad ne ulazimm u širinu) i ispada da imam epizode kad sam jako tu za druge il kad me nema tjednima, nekad i mjesecima (osim za najužu balicu)..i jebat ga...ja ne znam neg na refule, a vlajdaje to i normalno tj ok

i je, biće da se uvijek može više dat
jednom mi je jedna prijateljica starija rekla da je neki psihijatar reko kako mu najčešće dolaze oni ljudi koji su skoncentrirani smao na se i nemaju se za koga brinuti (kuče, mače, dica, već neš)
(možda ja zato stalno sanjam ćukenja ) i može bit da ima neš u tome, u smislu one "idle mind is devil's workshop" -ak se stalno vrtim oko sebe, đava će doć po svoje
ka bolje je tu energiju malko pusti da teče, dat se drugima il već nečemu..

ne znam jesam bila skroz ontopčna..bio je flow takav